Зашто нападате Бога? - музика из
романа ВРТОВИ ВАВИЛОНА
Касније, у кафеу на суседном Тргу Торињи, Пеђа је наслутио
шта га је то импресионирало. У мирису топле кафе, уроњен у домаћу, опуштену и
помало поспану атмосферу, док је напољу ветар витлао оголелим гранама и махао му
кроз високе прозоре, помислио је да је Пикасо истраживао и стварао све што
постоји, као да ће поново да обликује овај свет.
Тек сада је то потпуно разумео: желео је да умножи
конкретне, опипљиве предмете свакодневице и да на њима примени технику
откривања нове стварности. Сервис црних
лица је корак у том освајању: у тамној магми нашег живота нестају предели,
предмети и ликови, а на површини остају да лебде само њихове контуре - видљиве
пупчане врпце које их повезују са црним
рупама овога света.
Тада је приметио да се у просторима собе нешто променило.
Око њега су се плели дисхармонични звуци Ерика Сатија,
неопозиви у својој
уздржаности, призивајући у сећање његову чувену реченицу:
Зашто нападате Бога? Он
може бити јадан исто колико и ми!
Усходао се по соби, ошамућен десетинама претпоставки које
су му се ројиле кроз главу. Зидови су га стезали, желео је простор, ширину...
Негде побећи, можда?
Отпутовати и тако се склонити?
Одважити се на слободу непознатог?
Да би се вратио са другачијом свешћу, и обновљеном интуицијом, која ће тада,
можда...
Да, негде отпутовати...
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар